antonija
|
taka e beki, da si gi sakame i pocituvame mazite, pa i tie se edni golemi deca.... .... sepak se slagam, mn od niv ja prifakjaat tezinata i odgovornosta, mn od niv begaat...
sepak mislam deka vo najgolem slucaj se raboti za vremenski faktor- majkite se onie koi bezuslovno gi prifakjaat decta, dodeka kaj tatkovcite toa cuvstvo treba da se razvie ili mozebi povekje da se definira- i soocuvanjeto i prasanjeto ,,dali sme potfrlile,,.... za nas majkite- deteto e nas proizvod i najcesto bezuslovno go sakame...
jas od pamet se vadev na pocetokot od strav deka maz mi kje se srami od antonija... mislev deka kje saka da ja krie, a jas ni za ziva glava nemase da dozvolam toa da bide taka.... i koga vo napad na panika go sednav i so placenje go prasav kako kje se odnesuva kon nea, kamen od srce mi padna koga mi odgovori ,,taa e nase dete, i kje odi so nas i nejzinite bratcinja sekade kade sto kje odime nie,,.... ...
i zasega e navistina taka.... odi vo gradinka, ja nosime po rodendeni, po gosti, lugje redovno doagjaat kaj nas....
imam prijateli koi stotuku dobija detence so pp se pozalija deka vekje nikoj od prijatelite ne se javuva.... no i toa kako tema go imase po forumite ,, kje zagubite stari prijateli no kje steknete novi,,... bas kako sto sme na primer nie ovde na ringeraja....
e, da, sakav da podelam so vas uste nesto, bas okolu razlicnite mentalni sklopovi...smetam deka nie zenite sme potakticni i povozdrzani od komentari i predviduvanja... edna od prvite raboti koi mn me pogodija bese lutenjeto na maz mi prema Gospod (mu se lutev i jas, i na nego i na sebe, i na maz mi i na site doktori.....) ama vo eden takov nalet na lutina, maz mi rece nesto kako ,,nemoj da si me terala da ja krstevam vo crkva... ako me sakase Gospod nemase da mi ja dade.... ne bese taka grubo, de, ama mene mn me pogodi.... i si vikam, nekjes- nema da ja krstime.... pomina nekoj den i pocnav da si verglam sama so sebe,: ako ne ja krstime znaci nie samite ja pravime porazlicna od bratcinjata.... i togas si rekov: nema nisto da mu recam na maz mi, kje ostavam vremeto samo da pokaze.... dojde letoto, prviot rodenden, bese prekrasna na krstevkata, si go napravivme celiot red..... da rezimiram: mora da sme trpelivi, da premolcuvame, da cekame vremeto da gi namesti kockite.... taka sme pomudri i posmireni...
|
Рингераја.мк користи "колачиња" за обезбедување подобро корисничко искуство, следење на посетеноста и приказ на огласи. Поставките за прифаќање на колачињата ги прилагодувате во вашиот пребарувач.
Дознајте повеќе.
Испечати
... 
