Konecno dojde i toj moment kade sto mozam poshiroko da iznesam kako jas se cuvstvuvam kako majka koja morala da go dade svoeto sakano bebe na posvojuvanje. Mnogu cesto niz godinite sfativ deka mnogu malku se zboruva kako se cuvstvuvaat onie majki koi sto bile primorani da gi dadat svoite deca na usvojuvanje, zaradi nesakanite priliki vo koi se nashle. Ke se potrudam da bidam kratka iako pominati se 17 godini od koga mojot svet se srushi vrz mene i morav da go storam toa.
Imav poveke od 25 godini, obrazuvana, poteknuvam od normalno, dobrostoecko semejstvo. No sfakanjata na moite roditeli vo toa vreme bea poinakvi. Imav dodlgogodishna vrska so momce koj beshe na isti moi godini, druga vera, od normalno no siromashno semejstvo. I tuka nastanaa problemite. Naednash koga nashite semejstva sfatija deka jas sum bremena i pokraj nashe insistiranje - bea kategoricni. Ne se slozuvaa so nashata odluka... Od momentot koga trebashe da potpisham vo socijalnoto deka se otkazuvam, del od mene bukvalno umre...nema den da ne pomislam na mojeto dete...nema nishto na svetot sto ke ja ispolni taa taga i praznina.Da naglasam, jas toj den se tresev, me nateraa da sostavam pismo vo koe kazuvam deka se otkazuvam svesno.... Jas, koja sum go zamisluvala mojot zivot deka ke bide ubav, vo red i deka ke si imam dete i semejstvo, se najdov pred sluzbenicka od socijalno, vo moment na reshavanje na sudbina na nevino bebence. Moeto chedo, moeto SE... Rekov deka toa ne mozam da go storam, deka sakam da barem mozam da si go vidam deteto vo idnina...Sluzbenickata samo ladnokrvno si ja obavi rabotata, normalno kako da se raboti za kukla, mi rece deka taa ke mi diktira, a jas ke pishuvam...Beshe se mehanicki...Sakav da potonam, da me nema...Se prashuvav zoshto morashe bash mene toa da mi se sluci?! Ne mozev duri ni da zamislam da imam drugo dete, mislejki deka sum ostavila edno, lisheno od mojata neizmerna ljubov, a drugoto ke zivee vo izobilie, sreka i sto e najvazno moite pregratki... Ponizuvanjata niz koi pominuvav ne mozam da vi gi opisham. Morav toa da se porodam vo drug grad, bev potpolno sama, moite pristignaa pokasno...Site lugje od socijalnite sluzbi so koi trebashe da razgovaram veruvale ili ne mi nabivaa niz nos kako sum mozela od takvo ubavo semejstvo da napravam vakov sramen cin. Direktorot beshe "prijatel" da naglasam.... Mozam ushte mnogu da pishuvam, od ponuda na pari za moeto dete vo bolnicata, odnesuvanjata na zenite vo Majciniot dom so drugite Decinja, direktorkata... Teshenjeto na socijalnite sluzbenicki deka deteto ke odi vo prekrasna dobrostoecka familija... No ne e toa bitno....Bitno e sto jas se cuvatvuvam den denes osakateno, bitno e kakva shteta e nanesena, mi nedostiga moeto dete...se prashuvam kako izgleda, kako se cuvstuvalo koga bilo nastinato, dali bilo sekogash srekno, dali nekoj go navredil, dali mu bila dadena istata ljubov koja sto jas mu ja davam na mojot sin denes (se omaziv podocna za drug prekrasen covek)
Ete dragi moi...denes jas sobrav sili da vi napisham del od mojata zivotna storija. Im se obrakam na site Deca sto gi baraat svoite majki, sekogas da imaat nadesh deka nivnata majka mozebi go ceka isto taka toj moment. Ja sakam da si go vidam deteto. Svesna sum na site nesakani posledici, svesna sum deka mojot sin nema mozebi namera da me vidi... Se molev niz zivotot mojot sin da ima prekrasno semejstvo... I ako go sretnam, a naidam na negovo negoduvanje, dovolno ke mi bide da mi kaze deka imal samo srekno detstvo...Denes baram nacini kako da si go najdam.
Na kraj, ne mozam a da ne dodadam deka dokolku drzavata izdvojuva vistinska socijalna pomosh (paricna pomosh ili solidarni stanovi) na majki i parovi vo nevolja procentot na Deca za posvojuvanje ke se namali. Dokolku jas i mojot togashen decko koj ostana bez rabota vo toj period dobievme solidna kratkorocna pomosh od drzavata, denes nema da go napishev ova pismo....