Anet, kaj nas pomaga koga mu kazem taka postrogo: Pogledni me vo ocite koga ti zboruvam! Ne znam zosto ama koga dete te pogledne vo ocite mora nekako da te poslusa, se dodeka ne te gleda, moze da te ignorira. I nas ne ignorira, ama koga veke situacija stane ozbilna malku postrogo mu kazem, mu ja duri svrtam glavata nakaj mene i mu kazam toa sto sakam da mu kazam, naravno najcesto e toa objasnuvanje da ne pravi nesto sto go pravi vo momentot. Ovo doma pali, nadvor poveke ne ignorira
A za vikanje poradi nesto sto ne smee da ima, ne mu popustame nikako, pa taman se deral cel den... ama brgu se smiruva koga vidi deka ne mu davame toa sto bara.
Nie sme vo faza (ako moze da se narece faza) koga da se naogame na 200 metri kv. povrsine i sekade e bezbedno za nego, ima mesto da istrazuva, da gleda, faka, toj si najde obavezno (samo ne znam kako mu uspeva) bas toa edno edinstveno sto ne bi trebalo da mu odvlekuva vnimanie, i posle celo vreme kade i da sme, se raspravame okolu taa edna stvar da ne treba da odi tamu itn.
Odime vo priroda, zelenilo, treva naokolu, mesto da trca, da istrazuva, bas odevme poradi nego, a toj od tolku golem prostor ja najde edna cesma so gubre naokolu i celo vreme pomina odejki natamu i nie vrakajki go nazad I toa e sekade taka vo posledno vreme. Se prasuvam kako samo od prva najde nesto sto ne bi trebalo.
Vo princip e relativno poslusno dete, ima miren, krotok duh, pa mozebi zatoa nemavme dosega nekoi tantrumi, ama ke vidime ponatamu sekako.
< Поракaта ја уредил Bethany -- 23.4.2013 11:51:15 >