agnes77 -> RE: моралната дилема на посвојувањето?! (31.12.2009 10:35:48)
|
Mi još uvjek čekamo i nadamo se procedura uskoro završi... (ovo je moja največja želja za 2010;) Kad smo odlučili da posvojimo dete, mi smo zaista željeli da dete bude zdravo, sve ostalo nije bitno... lljudi spomene gene in DNK ali ljudi zaborave, da ima puno porodica, koji su roditelji obrazovani its. a deca završe na ulici, drogiraju se ... gdje su tada geni? I ne razumjem ni neke superiornosti zbog gena, zašto bi bili moji toliko bolji od svih drugih? Sve što dete (bilo koje nacionalnosti, boje,...) treba su roditelji, koji ga vole. I ako nije moguče, da dete živi sa biološkimi roditelji tada je za dete najdobro, da je posvojeno. Kad majka čeka na biološko dete, među njima postoji neka vez, koja je svaki dan jača. Pa drage prijateljice isto je kad čekaš na posvojeno dete. U svakom momentu dete je sa tobom, u tvom srcu. Bilo što radiš, dete je uz tebe. Maštaš, kako če se život promjeniti kad jedan dan dete konačno bude sa tobom, brineš se dali bude zdravo dete. Dete postaje tvoje u tvom srcu mnogo prije sve procedure su završene. I ovo dete je TVOJE dete. Dete što je puno voljeno, dete na koga ne čekaju samo roditelji nego sva porodica i prijatelji, suradnici ... oni koji s tobom brojijo dane i čekajo, da dete konačno dolazi kuči. Zaista teško objasniti je sve emocija ali sve je tako jednostavno, čekaš svoje dete i nadaš se da bude zdravo. Šta ima boja, geni, nacionalnost sa time? Znate, da je za svako majku njezino dete najlepše dete na svjetu. Isto je kad posvojiš dete, sve na tvom detetu je najlepše:) Ja ne trebam nekoga koji liči na mene, da bi bila sretna, sve što ja želim je, da budem mama detetu, koji treba majku. Evo, sad znate što je želim za 2010;)
|
|
|
|